Blog

LOKACIJA PRIVREDNOG OBJEKTA Savremena izgradnja naselja podrazumeva da se generalnim urbanističkim planom odrede sledeće zone: 1. stambena zona 2. industriska zona 3. rekreativna zona 4. administrativno-kulturna zona 5. komunalno-skladišno-privredna zona Industrijska zona u odnosu na ostale zone, a posebno u odnosu na stambenu zonu, locira se tako da dominantni vetrovi ne duvaju od nje ka ostalim zonama već obrnuto. Između industrijske i stambene zone formira se zaštitni pojas sa visokim drvećem i zelenilom. U industrijskoj zoni objekti se lociraju prema srodnosti proizvodnje i raspoređuju tako da jedan drugome ne ugrožavaju kvalitet radne sredine i proizvoda.

Objekti delatnosti visokog rizika (hemijska industrija, nuklearni reaktori, termoelektrane i sl.) lociraju se po posebnim strožim propisima, dok se manji i manje agresivni industriski objekti mogu locirati i na periferiji stambene zone ili u njoj samoj. Industrijski objekti se lociraju na suvom, oceditom, osunčanom zemljištu, sa dobrim saobraćajnim vezama sa mogućnošću za odvođenje otpadnih voda i sl. PRJEKTOVANJE I IZGRADNJA PRIVREDNOG OBJEKTA Izgradnja privrednog objekta prolazi kroz više faza: 1. izrada investicionog i idejnog projekta, 2. izrada glavnog građevinskog projekta, 3. izgradnja objekta, 4. tehnički prijem. U svakoj etapi se vodi računa o zaštiti životne i radne sredine i obezbeđenju zaštite na radu. Zgrade mogu da se grade po pravolinijskom i blok sistemu, da budu prizemne ili na sprat.

U pravoliniskom sistemu zgrade su udaljene jedna od druge najmanje za dvostruku visinu susedne zgrade, dok je u blok sistemu objekat pod jednim krovom u većoj zgradi ili nizu zgrada. Fabrički krug i saobraćajnice u njemu treba da obezbede normalno odvijanje saobraćaja i kretanje pešaka, a poželjno je da postoje i zelene površine za odmor i rekreaciju radnika. Izlaz i ulazi u fabrički krug ne bi trebalo da se ukrštaju sa putevima i prugama.

SNABDEVANJE VODOM I UKLANJANJE OTPADNIH MATERIJA

Snabdevanje vodom U stalnim građevinskim objektima mora se obezbediti vodovodna mreža za vodu za piće i za sanitarne potrebe. Ova mreža se priključuje na gradski vodovod ili na sopstveni lokalni izvor. Voda iz ove mreže se može koristiti i za tehnološke potrebe i gašenje požara, ali je ekonomičnije da se za ove potrebe koristi tzv. tehnološka voda. Kada postoje dve mreže za snabdevanje vodom, one moraju biti strogo odvojen i označene da ne bi došlo do korišćenja tehničke vode za piće i sanitarne potrebe. Slavine sa vodom za piće Najbolje rešenje je da se voda za piće uzima pomoću higijenskih slavina (npr. Fontana) u suprotnom svaki radnik bi morao imati svoju posudu. Slavine ne smeju da budu udaljene od radnog mesta više od 100 m. Jednu slavinu koristi najviše 60 radnika. Uklanjanje otpadnih materija Otpadne sanitarne vode i atmosferske padavine iz kruga preduzeća mogu se ispuštati u gradsku kanalizacionu mrežu.

Otpadne tehničke vode koje sadrže opsne otrovne, agresivne, masne ili lako zapaljive materije odvode se posebnima kanalizacionim mrežama uz prethodno prečišćavanje i neutralizaciju u posebnu septičku jamu. NORMATIVI ZA RADNE PROSTORIJE Veličina prostorija Svaki zaposleni mora da ima najmanje 2m2 slobodne površine poda i 10 m3 vazdušnog prostora. Visina prostorija Mora da bude najmanje 2,8 m, odnosno 3 m ako u prostoriji postoji aerozagađenje ili se oslobađa toplota.

Visina magacinskih, administrativnih i drugih tehničkih prostorija mora da bude najmanje 2,6 m. Raspored prostorija Prostorije gde postoji veće aerozagađenje, vlaga ili oslobađanje toplote stavljaju se uz spoljne zidove, pri čemu spoljni zidovi ovih prostorija mogu zauzeti najviše do 40% površine zida. Mašine koje stvaraju pojedinačno ili zajedno buku iznad 80 dB moraju biti u posebnoj prostoriji. Od suturenskih prostorija po pravilu nije dozvoljeno praviti radne prostorije Tunelske prostorije Tuneli u kojima se radnici kreću ili rade moraju imati veštačku ventilaciju Pod prostorija Pod radne prostorije treba da bude iznad nivoa lokalnog zemljišta.

Mora biti ravan, gladak (ne i klizav), izrađen od materijalo koji se lako čisti i pere. Ako postoji opasnost od požara pod mora biti od nezapaljivog materijala, a ako postoji opasnost od prolivanja agresivnih hemikalija od nepropustljivog materijala sa nagibom prema slivnicima. Zidovi prostorija Zidovi radnih prostorija treba da budu dobri toplotni i zvučni izolator Ako je potrebno presvlače se keramičkim pločicama ili premazuju masnom bojom do visine od 1,8 m. Izlazi i stepeništa U prizemnim zgradama najbliži izlaz ne sme da bude udaljen od radnog mesta više od 50 m. U objektima na sprat rastojanje od radnog mesta do izlaznog stepeništa ne sme biti veće od 30 m.

Ako objekat ima više od tri sprata moraju postojati najmanje dva stepeništa. Osvetljenost prostorija Zavisi od zahteva radnog mesta prema važećim standardima. Prednost uvek ima prirod-no osvetljenje. Odnos zastakljene površine i površine po-da mora biti najmanje 1:8. Zastakljene površine na sunčanoj strani treba obezbediti zastorima ili želuzinama. Zagrevanje i provetravanje prostorija Treba da stvori konforne mikroklimatske uslove i svede zagađenje na dozvoljeni nivo.

Sve prostorije u kojima borave radnici duže od 2 sata u kontinuitetu zimi se moraju zagrevati. Provetravanje može biti prirodno i veštačko KUHINJSKI BLOK Ako se hrana kompletno priprema i deli, kuhinjski blok mora da zadovolji sve građevinske i sanitarnohigijenske zahteve koji se odnose na magacin sirovina, kuhinju i trpezariju. Trpezarija mora biti zasebna prostorija, čija veličina zavisi od broja radnika u najbrojni-joj smeni. Na ulazu su umivaonici sa tekućom toplom i hladnom vodom. Osvetljenje treba da bude prirodno, a mikroklimatski uslovi konforni.

ZDRAVSTVENA STANICA

Gradi se na ulazu u preduzeće. Mora da ima ordinaciju za lekara, prostoriju za intervencije, kartoteku, čekaonicu i sanitarni čvor. Podovi i zidovi moraju biti presvučeni materijalom koji se lako pere, čisti i dezinfikuje. POMOĆNE PROSTORIJE Garderobe (odvojene za muškarce i žene) Lociraju se blizu ulaza i služe za smeštaj civilne i radne odeće u gardrobne ormane. Kod poslova na kojima se radna odeća jako prlja ormani moraju imati deo za civilnu i radnu odeću. Broj ormana planira se prema broju radnika u dve najbrojnije smene ako je pauza između smena manja od 30 min, odnosno prema broju radnika u najbrojinijoj smeni ako je pauza veća od 30 min.

Rostojanje između ormana i zida ili drugog reda ormana treba da bude najmanje 1m. Ispred ormana postavlja se klupa. Izuzetno umesto ormarića mogu se koris-titi i vešalice ako je broj radnika manji od 50 i ako je posao čist. Kupatila (odvojena za muškarce i žene) Ako priroda posla zahteva kupajanje posle rada kupatilo mora imati tuševe sa toplom i hladnom vodom i sapunom. Kod jako prljavih poslova mora se obezbediti 1 tuš na 5 radnika. Umivaonici (odvojene za muškarce i žene) Umivaonici se nalaze između garderobe i kupatila.

Ukoliko su poslovi prljavi onda se i tu obezbeđuje topla voda. Broj slavina kod jako prljavih poslova 1 na 10, kod manje prljave 1 na 15 i za ostale 1 na 20 radnika. Nužnici (odvojene za muškarce i žene) Nesmeju biti udaljeni od radnog mesta više od 100 m, odnosno 200 m ako su van objekta. U višespratnim objektima nužnici su na svakom spratu. Na 30 muškaraca ili 20 žena dolazi po jedan nužnički otvor. Nužnici treba da budu čučavci. Svaki nužnik za muškarce ima po jedan pisoar. U zgradama nužnici su na ispiranje sa predprostorom u kome je umivaonik sa teku-ćom vodom, sapunom i uređajem za sušenje ruku. Jedan umivaonik na 4 nužničke kabine.

Sušionice (odvojene za muškarce i žene) Neophodne su u preduzećima u kojima radnici rade u vlazi i vodi. Odela se vešaju na vešalice i stavljaju u zatvorene garderobne ormane sa otvorima za dovod toplog i odvod vlažnog vazduha. Broj mesta se planira prema najbrojnijoj smeni. Prostorije za ličnu higijenu žena sa kabinama Na svakih 50 zaposlenih žena dolazi po jedna kabina. Ispred kabine je umivaonik sa toplom i hladnom vodom, sapunom i uređajem za sušenje ruku.

Prostorije za pušenje Prostorija za pušenje mora se obezbediti ako priroda proizvodnje nedozvoljava da radnik puši na radnom mestu ili u dvorištu. Ova prostorija mora imati ventilaciju. Prostorije za povremeno zagrevanje radnika Obezbeđuje se za radnike koji rade u uslovima niskih temperatura. (hladnjače i sl.). Ovu prostoriju radnici povremeno koriste i u njoj kraće borave. Ona ima konforne mikroklimatske uslove i snabdevena je toplim napicima (najčešće čaj).

MDD i MDK su koncentracije i doze kojima po dosadašnjim saznanjima, radnici mogu biti izloženi 8 sati dnevno, 5 dana nedeljno, tokom radnog veka, a da im zdravlje ne bude ugroženo. MDK i MDD su obično 2-3 puta manje od koncentracija i doza koje izazivaju hronično oboljenje. Ovaj indeks sigurnosti (koeficijent rezerve) je neophodan zbog različite individualne osetljivosti organizma. I pored toga osetljivi i hronično oboleli radnici mogu da osete određene tegobe i pri koncentracijama i dozama nižim od MDK i MDD. Posebne norme su izrađene za fizičke (jonizujuće zračenje, razne prašine) i druge štetne agense.

MDK i MDD za pojedine štenosti su u nekim zemljama zakonski propisane i obavezujuće (evropske zemlje uključujući i nas), dok u drugim prdstavljaju samo neobavezujuće preporuke (USA). Izrada listi MDK i MDD vrši se na osnovu eksperimenata na životinjama i ljudima, epidemioloških studija, iskustava iz idustrije i dr. To je veoma složen i skup proces te je uglavnom dostupan samo ekonomski najrazvijenijim zemljama, dok manje razvijene zemlje uglavnom prihvataju važeće norme ili one koje predloži SZO. Najpoznatije ustanove koje izdaju liste MDK i MDD su:

• WHO i ILO- Agencije koje izdaju preporuke koje se često koriste u zemljama u razvoju,

• OSHA- Ministarstvo za zaštitu na radu u USA,

• NIOSHA- Nacionalni institut za medicinu rada i zaštitu na radu USA,

• ACGIH- Američka konferencija vladinih industrijskih higijeničara. Postojeća lista MDK i MDD u našoj zemlji bazira se na listi ACGIH koja je najsveobuhvatnija, stim što su za određeni broj supstanci vrednosti korigovane na osnovu naših iskustava. Ova lista sadrži:

• TWA (Time Weighted Average) – Srednje vrednosti normi tokom 8 sati rada. To znači da se prekoračenja dopuštaju ako se skrati radno vreme.

• STEL (Short Term Exposure Limits) – Norme za jake iritanse i i vrlo toksične supstance, ko-jima radnik može biti izložen do 15 minuta i to samo 4 puta u toku 8 sati rada. • C (Celing) – Plafonske vrednosti koje se uopšte nesmeju prekoračiti, a važe za supstance sa akutnim toksičnim delovanjem.

• S (Skin) – Norme za supstance u tečnom obliku ili u obliku para koje lako prodiru kroz kožu.

• A1-A2 – Odnosi se na kancerogene supstance. Grupu A1 čine supstance sa potvrđenim kancerogenim dejstvom, a grupu A2 supstance čiji kancerogeni efekat nije potvrđen kod ljudi. OTROVNOST Otrovnost materije najviše zavisi od koncentracije i vremena ekspozicije. U vezi stim razlikujemo:

• koncetracione otrove – čija otrovnost zavisi pretežno od koncentracije,

• hrono-koncentracione otrove – čija otrovnost zavisi od vremena ekspozicije. Za ocenu otrovnosti neke materije najznačajnija je njena koncentracija u krvi, mada zbog različite biološke aktivnosti otrova, resorbovana doza ne govori uvek o stvarnoj otrovnosti neke materije. Zbog toga se toksični efekat neke materije izražava u odnosu na smrtnost eksponovanih organizama ili patološke promene u organizmu koje ona izaziva.

• minimalna letalna doza i koncentracija (LDmin, LKmin) – dovodi do smrti jednog organizma;

• maksimalna letalna doza i koncentracija (LDmax, LKmax) – dovodi do smrti svih organizama;

• srednja letalna doza i koncentracija (LD50, LK50) – je ona koja izaziva smrtnost 50% eksponovanih organizama; uvedena je zbog različite individualne osetljivosti organizama;

• koeficijent mogućeg inhalacionog trovanja (LK50/ 0 C20) – opasnost od trovanja zavisi i od isparljivosti otrovnih materija (veća isparljivost veća opasnost od trovanja); zbog toga se stvarna opasnost od trovanja inhalacionim putem određuje u odnosu na temperaturu vazduha od 200 C i izražava koeficijentom mogućeg inhalacionog trovanja u toku 2 sata. Liste za MDK važe samo ako se radi o pojedinačnom dejstvu toksične supstance na organizam. Kod prisustva više toksičnih supstanci koje imaju različite vrednosti MDK, neophodno je primenjivati korigovane vrednosti za MDK. Pri dejstvu više otrova na organizam njihov efekat može biti nezavisan, adicioni, ređe sinergički ili antagonistički. Za izračunavanje korigovane vrednosti MDK za smešu gasova koriste se složeni matematički obrasci. U praksi kao kriterijum za MDK smeše može se bez većeg rizika uzeti MDK supstance sa najvećom toksičnošću.

Higijena rada bavi se identifikacijom i evaluacijom potencijalno štetnih faktora radne sredine i zaštitiom čoveka od njihovog nepovoljnog delovanja. Budući da je radna sredina samo deo životne sredine i uticaj faktora radne sredine treba izučavati u okviru potpunog okruženja. NIVOI ŽIVOTNE SREDINE Životna sredina može se podeliti na četiri nivoa:

• mikronivo kućne sredine – karakterističan je za pojedinca,

• mezonivo radne sredine – karakterističan je za grupu radnika,

• makronivo komunalne sredine – odnosi se na populaciju grada ili regiona i

• meganivo klimatske zone – odnosi se na širu populaciju. FAKTORI ŽIVOTNE SREDINE Životnu sredinu karakteriše i šest grupa faktora:

• faktori vezani za fizičku aktivnost radnika (dinamičku ili statičku),

• faktori vezani za mentalnu aktivnost radnika (percepcija, odlučivanje, delovanje),

• hemijski faktori (nutricijensi, kiseonik, voda, hemijske materije u radnoj sredini i sl.),

• fizčki faktori (zvuk, vibracije, klima, radijacija i dr.)

• biološki faktori (bakterije, virusi, gljivice, životinje, biljke),

• socijalni faktori (međuljudski odnosi, organiza-cija rada, politički sistem). Navedeni faktori životne sredine mogu se klasifikovati i prema biološkoj esencijalnosti na:

• primarno biološki esencijalni faktori – neophodni za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka (nutricijensi, fizička i mentalna aktivnost, socijalni kontakti, temperatura, vlažnost i sl.),

• primarno neesencijalni faktori – nisu neophodni za za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka o (štetne hemijske materije, kozmetika, duvan, alkohol, vibracije, jonizujuće zračenje i dr.). U proceni uticaja sredine na zdravlje čoveka moraju se uzeti u obzir sva četiri nivoa životne sredine, kao i svih šest navedenih grupa faktora koji karakterišu životnu sredinu. Zadatak medicine rada je optimalizacija biološki esencijalnih i minimalizacija biloški neesencijalnih faktora. INTERAKCIJE FAKTORA RADNE SREDINE Iako se u praksi obično posmatra samo jedan aspekt ili faktor radne sredine, ekspozicija većini faktora iz iste ili različitih grupe odvija se istovremeno tako da su interakcije faktora radne sredine česte i mnogobrojne. Spektar kombinovanih ekspozicija faktorima radne sredine veoma je širok:

• ekspozicije faktorima iz iste grupe (npr. buka i vibracije),

• ekspozicije faktorima iz dve grupe (npr. buka i mentalno naprezanje),

• ekspoziciji faktorima iz više grupa (npr. visoka temperatura, gljivice, duvanski dim, smenski rad). Čak i pri ekspoziciji samo jednom faktoru radne sredine, postoje različite kombinovane ekspozicije:

• istovremena ekspozicija različitim jedinjenjima istog hemijskog faktora (npr.hroma),

• istovremena ekspozicija različitim oblicima istog fizičkog faktora (kontinuirana i inpulsna buka),

• različiti putevi ulaska u organizam istog faktora (npr. kadmijum inhalacija i ingestija),

• istovremena ekspozicija istom faktoru na različitim nivoima životne sredine (npr. buka u komunalnoj i radnoj sredini). Navedene kombinovane ekspozicije proučavaju se zbog mogućeg udruženog delovanja na biološki sistem koji mogu biti: potencirajući, aditivni, sinergički ili umanjujući (retko). Istovremeno prisustvo različitih faktora radne sredine može da dovede do njihove međusobne interakcije, ovde se prvenstveno misli na inter-akciju fizičkih, hemijskih i bioloških faktora radne sredine (unutar iste ili između različitih grupa). Interakcije se mogu odvijati u različitim medijumima, ali su za medicinu rada najznačajnije interakcije koje se odvijaju u vazduhu radne sredine. Interakcije faktora treba poznavati radi kvalitetne evaluacije ekspozicije i radi preuzimanja adekvatnih mera kontrole i zaštite. Od značaja su interakcije faktora čiji krajnji razultat utiče na biološki sistem radnika i njegovo zdravlje. Većina faktora fizičke sredine pokazuje interakcije sa hemiskim i biološkim faktorima radne sredine. PRIMERI INTERAKCIJA FAKTORA RADNE I ŽIVOTNE SREDINE

• Interakcija sunčeve svetlosti, mikroorganizama, vlažnosti i temperature vazduha i pesticida;

• Istovremeno prisustvo sunčeve svetlosti i mikroorganizama ubrzava razgradnju pesticida, kao i veća vlažnost i temperatura vazduha; • Vazdušni pritisak i temperatura vazduha deluju na sadržaj izduvnih gasova dizel motira;

• Pri sniženom atmosferskom pritisku koncentracije kiselih organskih jedinjenja u izduvnim gasovima dizel motora su veće nego li pri normalnom pritisku; • Nastanak fotohemijskog smoga; • U nastanku smoga učestvuju atmosferski kiseonik, ultravioletna radijacija i azotni oksidi;

• Ponašanje gasova i para zavisi od temperature i pritiska;

• Npr. formaldehid se već na temperaturi od 200 C kondenzuje u paraformaldehid i dr;

• Statički elektricitet čestica prašine utiče na njihovu sudbinu i ponašanje u vazduhu;

• Što je naelektrisanost azbestnih čestica veća to je veće i njihovo taloženje u radnoj sredini i u plućima;

• Interakcija čvrstih aerosola u vazduhu i gasova ili para;

• Npr. čađ brže vezuje i uklanja sumpordioksid u prisustvu amonijaka;

• Mnogi gasovi, pare i aerosoli koji se stvaraju u toku radnog procesa menjaju se već u vazduhu

• Npr. metalni dimovi i magle raspršenih boja o čemu treba voditi računa pri uzimanju uzoraka i analizi;

• Duvanski dim pokazuje veliki broj interakcija sa fizičkim i hemijskim faktorima;

• Konponente duvanskog dima se dobro apsorbuju na prašinu u vazduhu;

• Alkohol dobro rastvara vinilhlorid;

• Alkohol u posudama od polivinila rastvara rezidualni monomer i može da doprinese povećanoj ekspoziciji vinilhloridu;

• Broj i tip mikroorganizama u radnoj sredini menja se zavisno od temperature i vlažnosti vazduha, doba dana, sezone i geografskog položaja;

• Mikroorganizmi mogu međusobno pokazivati interakcije. Npr. Aspergillus parasiticus koj stvara izuzet-no opasne otrove u prisustvu Trychothecium roseum smanjuje lučenje alfatoksina. Smanjenje lučenja je veće što je vlažnost i temperatura vazduha veća. SKRIVENE ŠTETNOSTI Skrivene štetnosti se ne koriste i neproizvode namerno, već se stvaraju i u atmosferu oslobađaju: I – U slučaju akcidentata; II -Predstavljaju aditiv ili onečišćenje u drugim hemijskim materijama;

• Benzen – onečišćenje toluena

• 1,4-dioksan – aditiv trihloretana i trihloretilena

• Fosfin i arsin – onečišćenje acetilena

• Dioksin – onečišćenje nekih herbicida III – Prilikom sagorevanja; IV – Usled dekompozicije Na kraju treba istaći da je za higijenu rada u evaluaciji potencijalnih ekspozicija štetnim faktorima radne sredine neophodno poznavanje i njihovih interakcija i izvora skrivenih štetnosti i opasnost.

Razvoj nove ekonomske geografije posljedica je sve veće kritike tradicionalnih pristupa ugeografiji te razvoja nove geografije čijim se začetnikom smatra Fred K. Schäfer koji sezalaže za napuštanje koncepta tradicionalne geografije temeljene na horološkojregionalnoj geografiji te za primjenu nomotetičkog pristupa o Sredinom 20. stoljeća tradicionalni koncept ekonomske geografije zapada u krizu uslijedpreopterećenosti geodeterminizmom i deskripcijom te činjenicom da se statističkimpodacima nisu mogle objasniti sve promjene u prostoru o Neka područja naglo se razvijaju iako nemaju prirodne prednosti, nastupa globalno razdoblje,razvojem prometa (ponajprije pomorskog) javljaju se jeftine sirovine…

to se više neuklapa u klasični koncept razvoja ekonomske geografije u kojemu je postojala izrazitameđuzavisnost prirodnih faktora i razvoja ekonomskih djelatnosti koja se više ne vidi o Istraživanja u suvremenoj ekonomskoj geog. karakteriziraju tri filozofska pristupa: pozitivizam,strukturalizam i humanizam o Objekt proučavanja postaju ekonomski prostorni sistemi, a mijenja se i pristup proučavanju te seuvodi sustavni pristup kojim je moguće objasniti određene procese koji uzrokujurazlike među pojavama u prostoru o sustav je općenito skup elemenata između kojih postoje veze i odnosi, a promjena jednogelementa utječe na promjene drugih elemenata ili sustava u cjelini o Sustavnim pristupom ne objašnjava se samo gdje je što i koliko čega ima, već ono najznačajnije.

zašto je baš tamo i kakav je utjecaj na ostale elemente i strukture o Napušta se prirodni determinizam (geodeterminizam), a zamjenjuju ga ekonomski determinizamprema kojemu je ekonomska osnova društva glavni čimbenik razvoja o Različiti autori dali su različite koncepte → među najprihvaćenijima je onaj što ga je dao L.Schätzl (1981.) – ekonomski prostorni sistemi o struktura – čini je razmještaj ekonomskih djelatnosti unutar jednog sistema na lokalnoj iliregionalnoj razini (lokacijska ili regionalna struktura) o interakcija – djelovanje jedne strukture na drugu istog ili drugog sistema → ogleda sekroz cirkulaciju ljudi, robe, kapitala i informacija između lokacija odnosno regija o proces –

dinamička promjena u prostornoj (lokacijskoj ili regionalnoj) strukturi → posljedica je djelovanja prostornih interakcija kao i djelovanja lokalnih iregionalnih razvojnih faktora (npr. deagrarizacija, deruralizacija, industrijalizacija) o Među sistemima postoji hijerarhijska međuovisnost te s obzirom na veličinu možemo razlikovatilokalne, regionalne, nacionalne i svjetske (globalne) ekonomske sisteme o S obzirom na funkcije razlikujemo proizvodne (agrarni, industrijski, energetski, rudarski) iuslužne (prometni, trgovinski…) ekonomske sisteme o Ekonomska geografija je znanstvena disciplina o prostornimstrukturama, interakcijama i procesima u gospodarskimdjelatnostima

Higijena rada je preventivna medicinska grana u okviru medicine rada koja na bazi naučnih saznanja, praktičnih mera i postupaka obezbeđuje visoku radnu sposobnost i sprečava nastanak profesionalnih oboljenja i drugih oštećenja zdravlja vezanih za radni proces. U najširem smislu to je opšta higijena primenjena na ljude u procesu rada. Ona obuhvata čoveka pojedinca i grupe radnika u radnom procesu, na radnom mestu i u ambijentu u kome se rad odvija.

PREDMET RADA

U početku se higijena rada bavila higijenom radnog mesta, kasnije i radnom sredinom, a zatim je polje svoje delatnosti proširila na ishranu, mentalno zdravlje, uslove odmora i rekreacije, stanovanje i socijalne aspekte vezane za radni proces. Zahvaljujući razvoju nauke i tehnike u mnogim privrednim granama naporan fizički rad je sve manje zastupljen, ali se zato povećalo psihičko opterećenje radnika i potreba za određenim znanjem i navikama, što se prethodno mora obezbediti školovanjem radnika. Da bi određene poslove mogao obavljati uspešno i bezbedno, radnik mora posedovati posebne psihofizičke osobine.

Zato se u okviru higijene rada razvijala profesionalna orijentacija i selekcija kao preventivna grana. PROFESIONALNI ŠTETNI FAKTORI Kada karakter rada i radna sredina imaju negativni uticaj na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenih, to znače da postoje profesionalni štetni faktori u radnoj sredini. Kao profesionalno štetni faktori, pored fizičkih, hemijskih i biloških, javljaju se i brojni drugi činioci koji narušavajući konfor u radnom procesu, dovode do promene zdravstvenog stanja i radne sposobnosti.

Tu spadaju neracionalna organizacija rada i odmora, nepovoljni psihosocijalni odnosi u kolektivu, nerešeni estetski i ergonomski uslovi rada, neadekvatna ishrana, nepovoljna dužina radnog vremena i niz drugih konponenti bitnih za formiranje zdrave radne sredine.

NAČIN RADA

U praktičnom delu higijena rada rešava pitanja sanitarnog nadzora u proizvodnji putem periodične kontrole i merenja uslova rada i profesionalnih štetnih faktora u fabrikama i drugim proizvodnim ustanovama. Veliki značaj ima i sanitarni nadzor nad projektovanjem, izgradnjom i rekonstrukcijom proizvodnih objekata. U saradnji sa tehničkim službama higijena rada rešava pitanje ambijentalnog monitoringa, a koristeći princip fiziologije rešava ergonomske probleme radnog mesta.

ZADACI HIGIJENE RADA

1. Otkrivanje, identifikacija i kvantifikacija fizičkih, hemiskih i bioloških faktora u radnoj sredini i njihova evaluacija.

2.Evaluacija drugih faktora uslova rada i radne sredine koji deluju na organizam kao stesori

3. Predlaganje mera za poboljšavanje uslova rada i smanjivanje rizika od nastanka profesionalnih oboljenja i povreda na radu.

4.Izučavanje i predlaganje mera za obezbeđenje fizioloških uslova rada u toku radnog procesa uz prilagođavanje tehničkih sistema i tehnologije ljudskim mogućnostima (ergonomija rada i radne sredine).

EKOLOGIJA RADA

Ekologija rada je orijentisana na područje radne sredine i obuhvata:

1. Procenu bioloških zahteva radnog mesta;
2. Prepoznavanje i identifikaciju štetnosti;
3. Evaluaciju i kontrolu.

OSNOVNI PRINCIPI PRI ISPITIVANJU RADNE SREDINE
• Evaluacija;
• Kvantifikacija prepoznate nokse (metodom ličnog, ambijentalnog, biološkog i medicinskog monitoringa);
• Kontrola (iznalaženje metoda za eliminaciju i redukciju štetnosti).

Prema Ustavu Srbije svi zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu. Zakonima i brojnim podzakonskim aktima regulisana je problematika zaštite na radu, prava na zaštitu i dužnosti u vezi sa tim, obim zaštite, obaveze poslodavca i dr. Zakonom je određeno da je zaštita na radu sastavni deo organizacije rada i radnog odnosa.

ZAKONSKE MERE ZAŠTITE NA RADU TREBA DA OBEZBEDE

• Da se radna sredina projektuje, izgrađuje i održava tako da uključuje mere zaštite od opasnosti po život i zdravlje radnika;
• Da se radni uslovi prilagode fizičkim i psihičkim osobinama i sposobnostima radnika, a tehnologija i organizacija rada postave tako da radnik obavlja poslove u optimalnom položaju,
• Da radne prostorije budu uredne i opremljene na način koji obezbeđuje zdravu životnu sredinu;
• Da mašine, alati, oprema i druga tehnička sredstva, budu projektovana, postavljena i opremljena na način koji obezbeđuje odgovarajuću sigurnost radnika;
• Da se opasne materije koje mogu prouzrokovati profesionalna oboljenja ili povrede na radu, mo-gu upotrebljavati samo u uslovima koji obezbeđuju odgovarajuću sigurnost radnika i zaštitu životne sredine;
• Da se sredstva lične zaštite upotrebljavaju samo kada ne postoji mogućnost primene drugih odgovarajućih mera zaštite na radu. ZAKONSKI PROPISI KOJI REGULIŠU PROBLEMATIKU VEZNU ZA ZAŠTITU RADNIKA
• Zatitu pri proizvodnji, prevozu i prometu otrova;
• Zaštitu od jonizujućeg zračenja;
• Zaštitu životne sredine;
• Prava iz penziskog i invalidskog osiguranja;
• Evidenciju iz oblasti zdravstvene zaštite;
• Higijenske i tehničke mere zaštite;
• Mere zaštite na radu za građevinske objekte;
• Lična zaštitna sredstva i lična zaštitna oprema;
• Pružanje prve pomoći i organizovanje službe za spasavanje u slučaju nezgode na radu; • Postupak i uslovi vršenja prethodnih i periodičnih pregleda radnika; • Postupak pregleda i ispitivanja radne sredine i oruđa za rad;
• Način izdavanja liste o povredama na radu;
• Posebni propisi koji ragulišu problematiku iz oblasti zaštite na radu po granama delatnosti.

Osnovni zadatak socijalne zaštite radnika je obezbeđivanje takvih uslova na radnom mestu i van njega, koji će osigurati bezbednost na radu, očuvanje zdravlja i zadovoljstvo radnika postignutim rezultatima i načinom života uz istovremeno sprečavanje nastanka premora, oboljenja i povreda. Osnovna načela socijalne zaštite su omogućavanje bavljenja određenom delatnošću, podsticanje stvaralaštva i produktivnosti, humanizacija rada i načina života uopšte i solidarnost.

ELEMENTI SOCIJEALNE ZAŠTITE RADNIKA
• Bezbedni uslovi rada i odmora;
• obezbeđivanje adekvatne ishrane i napitaka za vreme rada;
• obezbeđivanje prostorija za odmor, uzimanje hrane, održavanje lične i higijene radne odeće;
• organizovan prevoz do radnog mesta i nazad;
• adekvatno rešenje stambenog pitanja radnika i njegove porodice;
• briga preduzeća i društva o načinu čuvanja dece i školovanju članova porodice;
• organizovan način provođenja godišnjih odmora u objektima preduzeća;
• omogućavanje bavljenja kulturnim i rekreativnim aktivnostima;
• edukacija koja će doprineti napredovanju na poslu. Cilj ovih mera nije samo ostvarivanje materijalne egzistencije, nego i zadovoljenje potreba za samostalnošću, prestižom, ugledom i poštovanjem u društvu i kao rezultat toga zadovoljstvo radnika.

I – PROFESIONALNA ORJENTACIJA

Profesionalna orjentacija je usmeravanje ljudi na određene grupe poslova ili zanimanja koje bi odgovarale njihovim sposobnostima, spretnostima i interesovanju. To je pomoć kandidatu da odabere onu vrstu stručnog osposobljavanja koja će mu omogućiti da koristeći svoje potencijale, zadovolji zahteve željenog zanimanja. Primenjuje se obično pri upisu u stručne škole.

II – PROFESIONALNA SELEKCIJA

Profesionalna selekcija je postupak pri kome se za jedno radno mesto, između više kandidata, bira onaj ili oni čije sposobnosti optimalno odgovaraju zahtevima tog radnog mesta. Profesionalna selekcija odgovara pojmu prethodni pregled koji bi trebalo da se obavlja pri zapošljavanju na bilo koje radno mesto. Kontraindikacije za rad sa određenim štetnostima Izvesna stanja i oboljenja onemogućavaju bavljenje nekim poslom te predstavljaju kontraindikaciju za zapošljavanje na određenim radnim mestima.

PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI RADNIKA

I – PRethodni pregledi Prethodni pregledi su pregledi koji se obav-laju prilikom zapošljavanja na određeno radno mesto. Ovim pregledom se utvrđuje da li je zdravstveno stanje kandidata u skladu sa zahtevima radnog mesta radi kojeg se pregled vrši. Preduslov je dobro poznavanje radnog mesta. Prethodni pregledi su zakonski obavezni za sve radnike koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada.

II – Perodični pregledi Periodični pregledi su pregledi kojima se ispitaje zdravstveno stanje radnika i daje mišljenje o tome da li je radnik sposoban da nastavi rad na istom radnom mestu ili ne.

III – Vanredni pregledi Vanredni pregedi vrše se kada nastanu posebne okolnosti koje zahtevaju uvid u zdravstveno stanje kolektiva, jedne grupe ili ređe pojedinca. Oni su po pravilu ciljani u sledećim situacijama Pojava većeg broja slučajeva poremećaja zdravstvenog stanja sa istim ili sličnim simptomima Pri uvođenju novih tehnologija ili sirovina U slučaju povećanog apsentizma ili broja povreda na radu.

IV – Kontrolni pregledi Kontrolni pregledi imaju za cilj da se utvrdi efekat primenjenih tehničkih i medicinskih mera zaštite. Ovde spadaju i pregledi koji se obavljaju pre upućivanja radnika na kolektivni preventivni oporavak i nakon povratka sa oporavka. V – Sistematski pregledi Sistematski pregledi imaju za cilj praćenje zdravstvenog stanja pojedinih grupa i kategorija radnika koje su homogene po nekom obeležju, a koje nisu obuhvaćene preventivnim zdravstvenim pregledima.

RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM

Radna mesta na kojima se javljaju štetnosti izvan dozvoljenih granica, proglašavaju se radnim mestima sa posebnim uslovima rada. Na takvim radnim mestima poremećena je ergonomska ravnoteža i radnik ne može da odgovori na zahteve rada i radne sredine. Funkcionalna sposobnost i zdravstveno stanje radnika na takvim radnim mestima se remeti i rad može da bude razlog za bolest. Posebni uslovi rada mogu se podeliti po tri osnova I – Po osnovu posebnih bioloških zahteva Zahtevaju da radnik ima posebne biološke kvalitete da bi mogao da obavlja posao bez štete po zdravlje.
• Zahtevi za posebnim funkcijama organa i sistema
• Zahtevi za određenim starosnim granicama
• Zahtevi za određenim polom

II – Po osnovu povećanog rizika To su uslovi koji povećavaju rizik za nas-tanak: Povreda na radu – čiji nastanak zavisi od načina rada, materjala i alata kojim se rukuje, a nezavisi od vremena koje radnik provodi u rizičnim uslovima (povreda se može očekivati i na početku rada). Profesionalnih bolesti – postoji lista ovih bolesti sa tačno navedenim uslovima rada kojima radnik mora da bude izložen da bi se te bolesti mogle smatrati profesionalnim.

III – Po osnovu specifičnih zahteva rada ili njihovih kombinacija Takvi su poslovi letačkog osoblja, rad na visini, rad sa oružjem, i sl.

MERE ZAŠTITE NA RADNIM MESTIMA SA POVEĆANIM RIZIKOM

I – Obavezne mere
• Redovna periodična kontrola utvrđenih posebnih uslova na radu (opterećenja, štetnosti i dr.).
• Prethodni pregledi – svih osoba koje se zapošljavaju na radna mesta sa posebnim uslovima rada.
• Periodični pregledi – svih zaposlenih na radnim mestima sa posebim uslovima rada.

II – Fakultativne mere Racionalizacija režima rada i odmora – razne konbinacije dužine vremena rada i odmora Skraćenje radnog vremena – tamo gde se štetno delovanje kumulira tokom rada, a organizam se ne oporavlja do sledećeg radnog dana. Beneficirani radni staž – daje se u sledećim situacijama:
• -kada posebni uslovi izazivaju negativne efekte po zdravlje tek posle dužeg vremenskog perioda.
• -za poslove koji zahtevaju očuvane funkcije organizma koje se sa starenjem normalno smanjuju. Rekreacioni tretmani – za vreme radnog vremena i u banjsko-rekreativnim centrima. Uvođenje zaštitnog obroka – služi za nadoknadu materije i energije koje su u organizmu deficitarne usled delovanja posebnih uslova rada.

ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE I EDUKACIJA Ako postoji rizik na radnom mestu, radnici moraju biti obavešteni o tome, kao i o načinu zaštite. Cilj edukacije je da se radnici aktivno odnose prema čuvanju i unapređenju zdravlja. Obuka iz oblasti bezbednosti i unapređenja zdravlja treba da bude i sastavni deo edukacije za određeno zanimanje.

MEDICINSKA I PROFESIONALNA REHABILITACIJA

I – Medicinska rehabilitacija Medicinska rehabilitacija je vraćanje obolelog u njegovu punu fizičku, psihičku, emocionalnu, socijalnu, profesionalnu i ekonomsku aktivnost i sposobnost za rad. Ona obuhvata sve postupke lečenja od nastanka oboljenja ili povrede do konačnog ishoda. II – Profesionalna rehabilitacija Profesionalna rehabilitacija najčešće predstavlja nastavak medicinske rehabilitacije i usmerena je na vraćanje radnika na ranije radno mesto, a ako to nije moguće putem prekvalifikacije osposobljavanje istog za posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti.

Odnose se na funkcionisanje celokupnog tehnološkog procesa, pojedinih pogona, uređaja i alata. Dobro planirane i izvedene tehničke mere zaštite umanjuju potrebu za uvođenjem drugih zaštitnih mera.

I-Odvajanje delova tehnološkog procesa Prostorna izolacija – podrazumeva odvajanje oruđa za rad u posebne radne prostorije (segregacija). Razlozi za ovo su opasnost od požara, eksplozija, fizičkih i hemiskih štetnosti.

Ako je stepen opasnosti veći takvi delovi tehnološkog procesa se izdvajaju u specijalno građene i izolovane prostorije. Proces segregacije se koristi u radu sa visokotoksičnim materijama, jonizujućim zračenjem i kancerogenim materijama, zatim kod primene mašina sa većim intenzitetom buke, pri radu sa štetnim prašinama i dr. Vremenska izolacija – podrazumeva angažovanje samo grupe radnika neophodne za izvršenje radne operacije u vremenu kada prisustvo drugih radnika u toj sredini nije neophodno.

II – Izbor i supstitucija sirovina i pomoćnih materija Izbor sirovina i pomoćnih materija – treba da bude takav da se u granicama tehnoloških zahteva, uvek odaberu oni materjali koji su najmanje štetni po zdravlje ljudi i tehnološka postrojenja. Oblik sirovina i pomoćnih materija nesme da dovodi do aerozagađenja prašinama, gasovima i parama. Npr. u prizvodnji plastičnih masa koriste se sirovine u obliku tableta ili granula (nema aerozagađenja) Zamena ili supstitucija toksičnih materija netoksičnim ili manje toksičnim vrši se u slučajevima kada tehnološki proces to dozvoljava.

Npr. benzen se zamenjuje manje toksičnim toluenom. Često se vrši i zamena tehnološkog procesa kako bi se izbeglo dejstvo fizičkih štetnosti npr. zamena peska bogatog slobodnim SiO2 koji se koristio za peskarenja, čeličnim kuglicama, čime je sprečen nastanak silikoze.

III – Izbor energije Prednost se daje električnoj energiji jer nedo-lazi do zagađivanja vazduha produktima sagorevanja i manja je opasnost od požara nego u slučaju primene gasovitih, tečnih i čvrstih goriva.

IV – Mehanizacija i automatizacija U savremenoj industriskoj proizvodnji ljudski rad zamenjuje se radom mašina (mehanizacija). Takva tehnološka postrojanja omogućuju rukovanje mašinama i uređajima pomoću automatskih komandi (automatizacija). Pri tom se proces odvi-ja u hermetički zatvorenim sistemima (hermetizacija), što sprečava dospevanje štetnih materija u radnu sredinu uz istovremeno praćenje svih potrebnih parametara preko kontrolnih tabli. Primenom mehanizacije, automatizaciji i hermetizacije isključuje se prisustvo radnika na opasnim mestima tehnološkog procesa.

V – Ventilacija Primenjuje se kada mehanizacija, automa-tizacija i hermetizacija nije moguća, a postoji aerozagađenje Lokalna ventilacija – vrši se uređajima koji se postavljaju neposredno na mašine i uređaje da bi onemogućili širenje prašine, gasa ili isparenja po radnoj prostoriji. Sistem se sastoji od ventilacione kape i vodova, taložnika i uređaja za prečiš-ćavanje vazduha. Opšta ventilacija – nije pogodna za uklanjanje aerozagađenja i osnovna joj je namena da obezbedi optimalne mikroklimatske uslove u radnoj prostoriji. Ovaj tip ventilacije može se ostvariti dovođenjim i/ili odvođenjem vazduha. Recirkulacija vazduha nije dozvoljena u prostorijama gde su u vazduhu prisutne visoko toksične materije, infektivni agensi, radioaktivne čestice, neprijatni mirisi i slično.

VI – Mehanička zaštita mašina Mehanička zaštita mašina postiže se ure-đajima koji predstavljaju konstrukcijski deo mašina, čija je namena da se radnik zaštiti od povređivanja mehaničkom, eketričnom, toplotnom i drugim vidovima energije kao i toksičnim i agresivnim hemikalijama. Zaštitne ograde – postavljaju se oko mašina (uređaja) i onemogućavaju pristup radnika zoni opasnosti. Uređaji sa fotoćelijama – Ovde fotoelektrični snop svetlosti prolazi ispred zone opasnosti, pri čemu ako se bilo koji deo tela radnika nađe u ovom snopu automatski dolazi do zaustavljanja rada mašine. Poklopci, vrata i drugu zatvarači sa blokadom – konstruisani su tako da se mašina može pustiti u rad samo kada su ovi zaštitni elementi u položaju zatvoreno. Uređaji za upravljanje – Mogu biti uzrok povređivanja na radu. Ovi uređaji moraju biti prilagođeni antropometriskim karakteristikama čovekovog tela. Uređaji za ručno upravljanje moraju biti tako napravljeni da ne može dođi do nehotičnog uključivanja takvog uređaja.

Plan za bezbednost i unapređenje zdravlja može da se sačini za celo preduzeće u fazi projektovanja, za pojedine pogone ili postrojenja tokom njihove rekonstrukcije ili da bude deo stalnih aktivnosti u okviru zaštite na radu. Osnov-ni elementi ovih planova jesu:

I – Definisanje ciljeva i mera Ciljeve i mere zaštite definišu uprava, tim za sprovođenje zaštite i radnici. Ciljevi se odnose na sprečavanje povreda i bolesti na poslu i van posla.

II – Stav preduzeća U realizaciji programa zaštite neophodno je postojanje pozitivnog stava svakog člana preduzeća, posebno onih koji učestvuju u realizaciji zaštite i uprave.

III – Procena rizika Predstavlja proces pregleda radnih mesta i opreme u cilju otkrivanja postojanja potencijalnih uzroka nesreća na radu, povreda, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Procenjivanje rizika vrši se prostom opservacijom, ali i složenim analizama sistema na osnovu sprovođenja anketa, periodičnih pregleda opreme, analiziranja svih incidenata itd. Analizu rizika sprovodi edukovani tim koji sprovodi zaštitu. Eliminisanje rizika pre nego što prouzrokuju neželjene efekte suština je prevencije.

IV – Projektovanje objekata i opreme Projektovanje proizvodnih objekata ili bilo kog dela radne sredine kao i opreme treba da obuhvati i analizu bezbednosti i zdravlja. Na osnovu ove analize predlažu se Eliminacija rizika – Obično se primenjuje pri projektovanju. Ako rizik već postoji on se može eliminisati ponovnim projektovanjem. Ovo se postiže metodama supstitucije, mehanizacije i automatizacije procesa. Izolacija rizika – je prihvatljiv način zaštite kada je eliminacija neizvodljiva. Primenjuje se pri projektovanju sistema zatvorenog procesa ili prostora (hermetizacija) da bi se napravila granica između rizičnog prostora i radnika. Izdvajanje radnika – odnosi se na zaštitu od rizika korišćenjem lične zaštitne opreme.